Filozofija

Charlsotn me nervira.Evo ga ovde iza mene prosipa mleko iz tetrapaka i podriguje.Sve u svemu zdravo...to sam ja Edvard.Nije me bilo neko vreme zato sto nisam imao potrebu da me ima (protumacite ovo kako god hocete ,ni ja ne razumem sta sam napisao).Nego nisam doshao ovde da vam pricam o tome kako je Charlton prdeo u fotelji ili lozio kamin posterima sa zida ....dosao sam da vam ispricam jednu malu pricu o filozofiji...

Pre mozda mesec,dva,tri, mozda cak i godinu dana (ne secam se u poslednje vreme sam pio jako puno) dok sam mirno sedeo u svojoj fotelji sa svoijim machkom Figarom na kolenima i gledao tv pojavila se jedna reklama na tv-u.Bila je to reklama za kafu ,ali nebitno je to,bitan je moto te kafe.Moto je glasio "prozivi svaki trenutak" (ili nesto tako).Odmah sam osetio neku cudnu vezu izmedju mene i te rechenice i kada sam ispricao to Charlstonu on je rekao da nece da ucestvuje u mojim perverzijama sa kafom.Tada sam se iznervirao i posto je bilo kasno legao sam da spavam.Sutradan je svanulo divno jutro i odmah sam se setio te reklame.Ustao sam napravio sebi sendvich i caj,otvorio prozor i gledao sunce i nebo.Posle toga sam izasao napolje sa Charlstonom i dugo posmatrao dechicu u parku."Stvarno je uspelo...zivecu svaki trenutak!" pomislio sam "Konacno cu imati ispunjen zivot i nece me vishe nervirati stvari kao sto su gledanje Charlstona dok spava iako je pre 3 sata ostavio pasulj na ringli!".U tom se ispred nas pojavila jedna starica uzvikivajuci "Sine!" i gledajuci u Charlsa."Majko?!MAJKO!!!" odgovorio je on,ali bash kada je krenuo da je zagrli dosli su fini ljudi u belim mantilima i sa rechima "Ok ovo ti je treci put da bezis Meriet!Nema vishe pudinga za tebe ove nedelje!" odveli je u obliznju mentalnu ustanovu.

Odlucio sam da se malo sam prosetam gradom i vidim sta cu jos otkriti zanimljivo u vezi sa zivotom.Nabacio sam osmeh na lice i poceo sam da se javljam svim komsijama (cak i onima koje ne poznajem).Preveo sam jednu finu baku preko ulice ,a onda mi je ona ostavila svoj broj telefona,mada sam ga ostavio u pantalonama koje je Charlston posle oprao,ispeglao,osusio fenom,iscetkao ,uklanjao pincetom dlachice koje strce na pantalonama ali nikad nije prethodno porverio sta je bilo u dzepovima.Nego da se ja vratim na temu...ishao sam gradom i odjednom je kisha pocela padati.Stao sam ispod stajalista za autobus i cekao.Nije bilo nikoga pored mene a vreme se pogorsavalo.Cekao sam i uzivao sam u novom smislu zivota...cekao.....cekao......cekao.....kisha je padala ja chekao........chekao........Nakon tri sata prozivljavanja svakog trenutka svog zivota i gledanja svake tri sekunde u sat kisha je stala.Posto sam vec bio daleko od kuce a nalazio sam se na liniji koja staje blizu iste onda sam odlucio da sacekam autobus.....i onda sam cekao..........cekao................................cekao....................Posle 30 minuta stajanja po tmurnom vremenu usao sam u autobus u kome nije bilo nikoga osim vozaca i konduktera.Platio sam kartu,seo pored prozora i kada je truckavi autobus krenuo onda sam cekao da stane blizu moje kuce......i on se truckao......i ja sam cekao........cekao....cekao....Kada sam dosao kuci hteo sam da napravim rezance (ali prvo sam morao da skinem zagoreli pasulj sa sporeta).Onda sam stavio rezance i.....cekao....posle toga se nesecam sta se desilo ali Charlston je tvrdio da sam pao od dosade na pod i poceo da spavam buncajuci "Mama ne njemu flashu,meni flashu!".
Od tog dana vishe nikad nisam prozviljavao svaki trenutak svog zivota nego sam jednostavno pio sa Charlstonom i slushao drum n bass....

Hvala vam sto ste citali ovaj post....vash Edvard....